H. pylori: Test na Helicobacter pylori

Test na prisutnost bakterije Helicobacter pylori se običajno izvaja s pomočjo dveh glavnih metod: testa dihalnega izdihanega zraka (urea dihalni test) in testa na prisotnost bakterije v blatu. Tu je nekaj osnovnih informacij o teh dveh testih v hrvaščini:

1. Test dihalnega izdihanega zraka (Urea dihalni test):
   • Ovaj test se koristi za otkrivanje prisutnosti bakterije Helicobacter pylori u želucu.
   • Osoba će prvo popiti posebno rješenje koje sadrži ureu označenu radioaktivnim ili ne-radioaktivnim ugljikom.
   • Ako je bakterija H. pylori prisutna u želucu, ona će razgraditi ureu i otpustiti radioaktivni ugljik u izdisanom zraku.
   • Nakon nekog vremena, uzima se uzorak izdihanog zraka kako bi se utvrdilo je li prisutan radioaktivni ugljik, što ukazuje na infekciju bakterijom H. pylori.
2. Test na prisutnost bakterije u blatu:
   • Ovaj test se temelji na traženju antigena Helicobacter pylori u stolici.
   • Osoba će sakupiti uzorak stolice u posebnom spremniku koji će se zatim testirati na prisutnost antigena ove bakterije.
   • Rezultat će pokazati je li antigen prisutan u stolici, što sugerira infekciju bakterijom H. pylori.

Važno je napomenuti da su dostupne i druge metode testiranja na H. pylori, kao što su test krvi za antitijela ili endoskopija s biopsijom želuca. Odluka o izboru određene metode testiranja ovisi o kliničkom kontekstu i liječničkoj preporuci.